ПОЗАДИНА ПОВАМПИРЕЊА СЕПАРАТИЗМА У ВОЈВОДИНИ

ПОЗАДИНА ПОВАМПИРЕЊА СЕПАРАТИЗМА У ВОЈВОДИНИ

     Иза најновијег повампирења сепаратизма у Војводини стоји пре свега Немачка и њена амбиција да у Војводину врати фолксдојчере и да Хрватској, која је већ окупирала све државне институције у Војводини, омогући границе у оквиру НДХ. Ради потврде горњих навода упућују се читаоци саопштења да завире у најновију државну енциклопедију Хрватске у којој су тој, на злочину заснованој држави, границе означене у границама монструозне НДХ. Посебно се напомиње, да на описани атак на територијални интегритет Србије од стране наследнице НДХ, није реаговао нити један једини државни орган или функционер до дана данашњег. Чак шта више, председник те наследнице монструозне државе (Санадер) је учинио званичну посету Србији и јавно се љубио са председником Борисом Тадићем у знак сагласности за мирно укњижење Срема у оквиру наследнице монструозне НДХ.                                                 Потом је уследила чувена (скандалозна) изјава немачког амбасадора у Београду, опет без реакције државних органа Србије. Зар је јавност заборавила речи одлазећег немачког амбасадора Цобела; ...после Косова на реду је Војводина, па Рашка (он је рекао Санџак).                                                                                                                          Први физички покушај одвајања Војводине је уследио 2008. године преко тзв. Статута Војводине који је осујећен интернационализацијом кривичне пријаве против сепаратиста по имену и презименукоји су усвојили незаконито донет и противуставни Предлог статута АПВ, потписане од стране Николе Алексића, тада председника Коалиције зелених. Да није осујећен, НАТО војне снаге би за 24 сата од усвајања Предлога статута АПВ у тзв. Народној скупштини, на Сави и Дунаву одвојиле Војводину од матице Србије. И нико на свету не би могао нити једну реч приговорити таквом разбијању Србије, јер би та, тзв. Народна скупштина, својом вољом одвојила део своје територије, као што је 15. јануара 2013. године на ноћној седници одвојила Косово и Метохију прихватањем Бриселских споразума.                                                                                                            Други физички покушај одвајања Војводине путем рушења 719 надгробних споменика на (планираном) католичком гробљу у Стапару, општина Сомбор, између 22 и 3 сата у ноћи између 31.маја и 1. јуна 2010. године и позивом мировним снагама НАТО алијансе ради заштите ,,угрожених,, националних мањина у Војводини, којима срби ни мртвима не дају мира, је неславно пропао.Пет извршилаца сузаправо порушили споменике на српском православном гробљу не знајући да Стапар нема нити једно католичко гробље!                                                                                                    Да се све то радило и ради у дослуху са српским режимом, бившим и актуелним, говори чињеница да је полиција тада обишла редакције свих информативних медија и њихових представништава у Сомбору и забранила да се о том злочину више и једна једина реч помене под претњом гашења медија, а Скупштини града Сомбора је наложено да повуче обећање да ће обештетити власнике гробних места за уништене споменике. Полиција је такође покушала да забрани и осујети одржавање јавне трибине Николе Алексића, директора Еколошког покрета Новог Сада, тада у својству председника Коалиције зелених (политичке надградње еколошких организација Србије истоветног програмског опредељења), у Стапару на којој је навео одговорне за злочин и саучеснике из Србије, број извршилаца злочина по нађеним отисцима прстију и разобличио план о довођењу мировне мисије НАТО алијансе у Војводину у циљу заштите ,,угрожених,, националних мањина којима срби нити мртвима не дају мира. Такође је тим поводом упозорио јавност Србије да буде спремна на нову (стравичну) провокацију српског народа (много гору од набијања србина на колац у Темерину) која би изазвала реакцију српског народа и следствени долазак ,,мировњака,, у Војводину који би потом обезбедили и физичко раздвајање Војводине од матице Србије.                                                                                                                        После тога је уследио реванш режима у виду Решења министра Милана Марковића о забрани пререгистрације Коалиције зелених по новом закону о политичким организацијама. Наводно због имена, сметало му је име Коалиције иако је Коалиција зелених поседовала Одлуку Врховног суда Србије да Коалиција зелених има право на своје име. То је заправо била потврда праве хијерархије државних органа у Србији. Затим је изведена (преко ноћи) регистрација лажних зелених Србије путем фалсификованих потписа чланова ДС и њихово увођење у  тзв. Народну скупштину 2012. године на листи ДС ради скидања са политичке сцене аутентичних зелених који могу бити само из редова еколошких организација Србије. У исто време у Новом Саду је регистрован Еколошки покрет Нови Сад(!), поред постојећег Еколошког покрета Новог Сада, базе и окоснице еколошких организација Србије, са циљем преузимања имена, историје и резултата 25 годишњег рада Еколошког покрета Новог Сада, најјаче еколошке организације у Европи по оцени немачких Зелених, наравно, после његовог уништења и гашења. Зато је смишљен план истеривања Еколошког покрета Новог Сада из пословног простора који користи 25 година по тужби ЈП Пословног простора. Да би се створили услови за тужбу за избацивање Еколошког покрета Новог Сада из пословног простора који користи четврт века, по наређењу бившег градоначелника Новог Сада (ДС), Еколошком покрету је незаконито подигнут закуп пословног простора за више од 300% да би се због нагомиланих дугова створио основ за тужбу. Да би слика била потпуна, нови градоначелник Новог Сада (СНС) одбија и да одговори на бројне дописе Еколошког покрета, још мање да поништи незакониту одлуку смењеног градоначелника и изда налог о повлачењу тужбе ЈП Пословног простора за исељење Еколошког покрета.             Из изложеног се може недвосмислено закључити да нема разлике између бивших и садашњих политиканата на јавној сцени, односно режима и тзв. опозиције, јер је све то једна чврсто повезана интересна група која послушно спроводи налоге из Берлина ради територијалног разбијања Србије. Зато се Војводина беспримерно уништава и распродаје за тепсију рибе, хрватски тајкуни су већ откупили готово половину земљишта у Војводини упркос уставној и законској забрани продаје. На основу описаног, са великом сигурношћу се може тврдити да је осећај сепаратизма код огромне већине сепаратиста плански изазван у циљу олакшаног остварења физичког одвајања Војводине од матице Србије. У томе им српски режим својим поступцима здушно помаже. У свему томе је за жаљење што сепаратисти то не увиђају, јер одвојена Војводина не би нити годину дана издржала самостална, јер је већ продата и само се чека долазак купца по шеми исцртаној у Берлину; Срем Хрватској, Бачка Мађарској, Банат са тимочком регијом Румунији.                                                                                           Други закључак који се из описаног дешавања може закључити јесте да је Никола Алексић (и његова база) за сада једина кочница одвајању Војводине од матице Србије због чега је Еколошки покрет Новог Сада стављен под најстравичнију медијску и финансијску блокаду, а на Николу Алексића се и по три пута месечно врше покушаји ликвидације због чијих последица и сад лежи кући непокретан. Оно мало симпатизера Еколошког покрета и Николе Алексића упућених у праве разлоге хајке на Еколошки покрет и њега лично, за сада стоје по страни и понашају се навијачки. Зато чланови Еколошког покрета постављају јавности Србије отворено питање; да ли је борба Николе Алексића за услове живота свих грађана Србије и борба против одвајања Војводине од матице Србије само његова лична борба или питање заједничке будућности?
 
ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА ЕКОЛОШКОГ ПОКРЕТА