О НАМА

Eколошки покрет Новог Сада, улица Војвођанских бригада 17/I

Еколошки покрет Новог Сада основан је 21. априла 1990. године, као друштвена организација за заштиту животне средине и духовног наслеђа, а поводом обележавања Дана планете Земље. Оснивање Еколошког покрета је одраз жеље и воље грађана да личним доприносом утичу на сопствене услове живота.

Нови Сад је у време оснивања Еколошког покрета био идеално подручје за појаву прве еколошке организације. У Новом Саду је још 1974, године био образован Комитет за заштиту животне средине. На челу тог Комитета био је дописни члан Војвођанске академије наука и уметности проф. др Милан Чанак, а заменик председника - академик Мирослав Радовановић, професор на медицинском факултету у Новом Саду.

Дванаест година касније (1986) Нови Сад је проглашен најчистијим градом у тадашњој СФРЈ, што говори да су грађани Новог Сада у то време водили рачуна о основним вредностима квалитетног животног окружења.

У једнопартијском политичком систему постојао је Cоцијалистички савез радног народа Војводине (ССРНВ) као најшира друштвено-политичка организација чије деловање је умногом било у ствари артикулисање интереса различитих друштвених група. У оквиру ове организације, чијег се пуног имена млађе генерације данас ни не сећају, деловала је, поред осталих, и секција за Заштиту животне средине; њен програм би и данашње Министарство могло преузети без имало устручавања.

Под утицајем ове секције издвојила се група ентузијаста са жељом да се самостално организује у друштвену организацију чије је програмско опредељење било - активно штитити животну средину и духовно наслеђе.

Да је друштвена клима за то била повољна потврђује и чињеница да је Еколошки покрет одмах по оснивању добио на коришћење просторије бивше Градске конференције ССРНВ Новог Сада.

Распадом политичког система, затим и саме државе, у општој еуфорији оснивања најразличитијих политичких (интересних) групација и странака, еколошка организација чији је програм утемељен на заштити животне средине и духовног наслеђа, представљала је за грађанство једно од мало суштински позитивних могућности опредељивања.