Извештај Комисије за избор најзаслужније јавне личности у Србији

ИЗВЕШТАЈ КОМИСИЈЕ ЗА ИЗБОР НАЈЗАСЛУЖНИЈЕ ЈАВНЕ ЛИЧНОСТИ У СРБИЈИ НА ОСНОВУ КОНКУРСА ПАТРИОТСКОГ БЛОКА

 

У В О Д

 

Патриотски блок као савез патриотских организација је у мају месецу 2017. године расписао конкурс за избор најзаслужније јавне личности у Србији у циљу утицања на свест грађана да о јавним личностима, посебно о политичарима размишљају само на основу постигнутих резулата рада, а не из осећања привржености из било којег разлога. Таквим начином вредновања јавних личности прочистила би се друштвена и политичка сцена од разних личности које деценијама не силазе са  сцене иако иза њих не стоји нити један једини разлог њихове вредности. 

Избор најзаслужније јавне личности у Србији је искључиво престижног карактера, пошто не повлачи нити један облик награде.

Једино и искључиво мерило за предлагање личности за наведени избор су били постигнути резултати, односно остварено дело/а, која су морала бити изван сваке сумње, на одбрани живота, материјалних и духовних вредности Србског народа и будућности Србије. 

Да би подстакли јавност, посебно кориснике ФБ и других интернет мрежа, али и да би указали на начин предлагања личности за наведени избор најзаслужније јавне личности на друштвеној сцени у Србији, у име Патриотског блока је дат образложени предлог уз сагласност предложене личности. 

М И Ш Љ Е Њ Е

 

У периоду од објављивања конкурса 23. маја, па до краја 2017. године путем интернета је стигло, поред приложеног предлога Патриотског блока, још 8 (осам) предлога. 

Након увида у поднете предлоге Комисија је прво заузела став да због заштите моралног интегритета предложених кандидата не наводи њихова имена ради спречавања могућих коментара било које врсте и навијачке поделе јавности. Зато се у списку поднетих предлога њихова имена не наводе, осим награђених.

Разматрањем поднетих предлога Комисија је изразила мишљење да нити један предлог, осим иницијалног предлога Патриотског блока ради примера, није формално испоштовао постављене услове предлагања кандидата за престижно признање, јер није био образложен нити једним наведеним резултатом или постигнутим делом. Мишљење Комисије је да тај недостатак у предлозима није био условљен непознавањем могућих кандидата нити правила предлагања, него искључиво недостатком било каквог оствареног резултата или постигнутог дела предложених кандидата. То је представљао, по мишљењу Комисије и основни разлог малог броја предлога у односу на велики број јавних личности на друштвеној и политичкој сцени Србије.

Иницијални предлог Патриотског блока је зато указао на огромну разлику између предложеног кандидата и свих осталих, како предложених кандидата, још више према свим осталим јавним личностима на друштвеној сцени Србије.

Наведени резултати/дела предложеног кандидата Патриотског блока су импресивни и величанствени. Посебно када се зна да је све наведено у предлогу кандидат постигао волонтерски, вођен срцем и душом, одвајајући време од своје породице и ризикујући сопствени живот и слободу, онда је једини могући избор за престижну титулу најзаслужније јавне личности у Србији, НИКОЛА АЛЕКСИЋ!

Ради потврде заузетог става Комисије и суда јавности за избор најзаслужније јавне личности у Србији, предлог Патриотског блока се преноси у целини као образложење Комисије. 

 

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е 

 

предлога да се за престижну титулу најзаслужније јавне личности на друштвеној сцени у Србији прогласи Никола Алексић, директор Еколошког покрета Новог Сада и председник Патриотског блока. 

 

Разлози за избор Николе Алексића су следећи: 

1. -  Од 1991. године до почетка 2018. године, Никола Алексић је једини човек из СФРЈ, СРЈ, Србије и Црне Горе и Србије, како нам се држава називала, који је поднео кривичну тужбу Јавном тужиоцу Словеније и Србије против словеначких злочинаца Јанше, Кучана и Дрновшека због злочина стрељања више од 100 (сто) војника ЈНА током терористичког отцепљења Словеније од СФРЈ. По изјави проф. др Смиље Аврамов, која је тада била председник Комисије за сукцесију, у обдукционим листама свих стрељаних војника донешених у ковчезима у Србију, писало је: ,,Прострелна рана у потиљакˮ!   

  До данас се нико из Јавног тужилаштва Србије или Војске Србије није огласио због поднете тужбе, као да та деца у униформи ЈНА и без муниције нису била наша деца и грађани свих република СФРЈ и посебно, Србије!

2. – Никола Алексић је обезбедио присуство делегације СРЈ на Светском самиту заштите животне средине 5. јуна, на Светски дан заштите животне средине 1992. године у Рио Де Жанеиру, директним обраћањем председавајућем Самита Морису Стронгу и молбом да буде изнад политике, јер заштита животне средине не познаје границе, пошто је позив СРЈ поништен увођењем санкција међународне заједнице према СРЈ 1. јуна 1992. године.

3. - Никола Алексић је током обављања функције одборника у Скупштини града Новог Сада кроз 4 мандата заредом, бираног по имену и презимену, спречио рушење Змај Јовине и Дунавске улице у самом центру Новог Сада, уништавање свих паркова Новог Сада који су били проглашени за неизграђено грађевинско земљиште, спасио је Соколски дом (Дом културе) од промене намене и уништења, стадион ФК Војводине који су криминалци хтели да сруше да би градили објекте на њему, спречио је рушење Петроварадинске тврђаве и Војне болнице да би на том ,,платоуˮ била изграђена ,,коцкарница као у Лас Вегасуˮ и 18-спратни хотел уместо Војне болнице, спречио је изградњу 25 бензинских станица у самом  језгру града без студије о потреби саобраћаја и неколико већ започетих изградњи станица.

4. - Током санкција међународне заједнице по одлуци УН у трајању од 1. јуна 1992. године до 5. октобра 2000. године, Никола Алексић је својим личним везама и угледом обезбедио хуманитарну помоћ здравственим и социјалним установама Новог Сада у вредности већој од милион немачких марака преко националне хуманитарне организације Италије ,,Арчиˮ и националне еколошке организације Италије ,,Легамбиентеˮ. 

5. -  Никола Алексић је обезбедио наставак братских односа и сарадње италијанског града Модене и Новог Сада посетом Модени августа 1999. године и преговором са градоначелником Модене.  

6. - Никола Алексић је ратне 1999. године спречио војну окупацију СРЈ изазивањем највећег дезертерства међу НАТО војницима у историји модерног ратовања. Наведени подвиг је постигао само са једним јединим летком преведеним на 4 светска језика који су делила деца по базама НАТО војника у Македонији доведених ради војне окупације СРЈ после прекида бомбардовања. После деобе наведеног летка, 30.000 војника, са колико се Тони Блер лично хвалио да је довео у Македонију, вратило се својим кућама, јер су били мобилисани у армију своје земље, а не у највећу терористичку организацију на свету, што им је Никола Алексић пластично предочио наводећи највеће злочине НАТО агресора на цивилне објекте и становништво СРЈ. Наведени подвиг му је НАТО савез писаним путем признао копирајући његов летак и затрпавањем одбрамбених снага СРЈ са тим летком под својим ознакама сматрајући да ће изазвати исти ефекат, не разликујући одбрану од агресије! 

Тим подвигом је Никола Алексић спасио на хиљаде живота бранилаца СРЈ, али и агресора и сачувао СРЈ и Србију од војне окупације НАТО агресора са несагледивим дугорочним последицама. 

7. - Никола Алексић је 61-ог дана агресије ратне 1999. године поднео кривичну тужбу Државном тужиоцу САД против председника САД, тада најмоћније државе на свету и његових саучесника из највеће терористичке организације на свету под именом НАТО алијанса због злочина против човечности.

Том кривичном тужбом Никола Алексић је доказао да је председник САД погазио сопствени Устав над којим полажу заклетву сви изабрани председници САД, али и да су САД и њихова терористичка ударна песница и формално преузели нацистичку идеологију. Поднета кривична тужба је крунски доказ наведене оцене о преузимању нацистичке идеологије од стране САД и НАТО коју нити један суд на свету не би могао оспорити, зато што је представљала оригиналну кривичну тужбу против нацистичких ратних злочинаца из Нирнберга 1945. године! У тој кривичној тужби Никола Алексић је променио само имена злочинаца, датум и име државе жртве агресије из 1939. године. Нити једну реч или слово, осим наведених измена, Никола Алексић није нити додао, нити одузео у поднетој кривичној тужби!

Описана кривична тужба против председника САД и НАТО уједно представља и крунски доказ да је Европска унија такође нацистичка, да представља de facto IV Рајх који спроводи нацизам у земљама чланицама ЕУ и НАТО-а. 

8. – Никола Алексић је 2008. године интернационализацијом кривичне тужбе против свих сепаратиста по имену и презимену спречио одвајање Војводине од матице Србије путем усвајања тзв. Предлога статута АПВ у тзв. Народној скупштини РС. 

Да је неком несрећом наведени Предлог био усвојен у тзв. Народној скупштини како је свакодневно најављивано, трупе НАТО терористичке организације би у року од 6 сати заузеле положај на обалама Саве и Дунава и практично одвојиле Војводину од Србије. Описани сценарио одвајања Војводине, уз подршку издајничког режима из Београда, нико на свету више не би могао оспорити нити на који начин, јер би одлуку о отцепљењу дела сопствене територије донела тзв. Народна скупштина РС! 

Доказ за наведени подвиг се налази у архиви Коалиције зелених у виду одговора председнице тзв. Народне скупштине на упозорење Николе Алексића да ће њу лично, сматрати одговорном за све могуће последице стављања на дневни ред тзв. Народне скупштине незаконито донетог и противуставног акта. После повратка из Москве, где су је позвали и упозорили на могуће последице такве одлуке, она је Николи Алексићу у одговору дала своју реч да ће наведени акт (Предлог статута АПВ) пре стављања на дневни ред Скупштине бити ,,добро размотренˮ! 

После тог одговора више није било орочавања времена о стављању Предлога статута АПВ на дневни ред седнице тзв. Народне скупштине РС, све док није после неколико година био очишћен од одредби које су Војводини давале ознаке државности. 

9. – Никола Алексић је 2003. године спречио претварање Свете Фрушке горе у нуклеарну депонију Европе јавним изношењем закулисних планова издајничког режима Србије и ЕУ и посебно, Немачке, која је стајала иза овог геноцидног плана. 

О том плану и притисцима да се Фрушка гора прогласи најпогоднијом локацијом за нуклеарну депонију Србије (Европе) је сведочио др Александар Перић, научни саветник Нуклеарног института ,,Винчаˮ, председник Савезне комисије за избор најпогодније локације за нуклеарну депонију, који је своје 

излагање на јавној трибини, у организацији Николе Алексића, завршио речима: ,,Не могу вам рећи коју смо локацију предложили, али ако политика не послуша струку, вама ништа друго не преостаје него грађанска непослушност (правду у своје руке)! Текст изјаве познатог нуклеарног стручњака су пренеле ,,Вечерње новостиˮ у целини у броју од 15. марта 2004. године.

10. – Никола Алексић је спречио незакониту изградњу нуклеарне електране у Костолцу изношењем тајних планова у јавност подношењем кривичне пријаве Јавном тужиоцу Србије против актуелног министра енергетике због кршења Закона о забрани планирања и изградње нуклеарних објеката у РС.

11. - Никола Алексић је зауставио и прекинуо увоз радиоактивне пшенице из Украјине изношењем чињеница о увозу и указујући на увознички лоби. Због тог геноцидног увоза радиоактивне пшенице из Украјине, док није био заустављен, Србија је данас на првом месту у свету по броју малигних обољења у односу на број становника. Само недељу дана после изношења афере око увоза радиактивне пшенице у информативним медијима, Николу Алексића је на пешачком прелазу током зеленог светла оборио ауто са бицикла и по четврти пут га тешко повредио.

12. – Никола Алексић је од 2011. године на десетак јавних и личних протеста пред тзв. Народном скупштином, Генералштабом и Председништвом РС залажући сопствену слободу јавним изношењем геноцидних последица употребе хране од генетички модификованих организама (ГМО), стопирао измену закона којим би се легализовао увоз, узгој и производња хране од ГМО у Србији.

13. – Никола Алексић је први човек у Србији који је јавно указао на геноцид који се спроводи над становништвом Србије запрашивањем најопаснијим хемијским отровима из авиона који се свакодневно спроводи.  Због тог геноцида је 2011. године поднео кривичну пријаву Јавном тужиоцу Србије против врховног команданта-председника државе, и против министра војске РС, јер нечињењем дозвољавају свакодневну агресију стране војне силе на становништво Србије АБХ методом.

Због геноцида над становништвом Србије незаконитим увозом ГМО семена и хране и агресијом АБХ методом, Никола Алексић је десетак пута на уредно пријављеним личним и јавним протестима пред наведеним државним институцијама залажући сопствену слободу позивао војску и полицију да ухапсе председника Србије, Владу и Генералштаб због издаје народа и државе. 

14. – Никола Алексић је једини човек у Србији који је уредно пријављеним личним протестом и залагањем сопствене слободе пред тзв. Народном скупштином протествовао због издаје народа и државе одмах после ноћне ратификације Бриселских споразума у тзв. Народној скупштини. Понављамо, једини човек у Србији који је због издаје народа и државе протествовао одмах по ратификацији  издаје!

15. – Никола Алексић је три године заредом спречавао одржавање параде срама оних поремећених болесника који су јавно хтели да пропагирају настраност, разврат и блуд улицама Београда (2011, 2012 и 2013) залажући сопствену слободу. 

Спречио би ту настрану манифестацију и 2014. године, да није у време одржавања параде срама лежао непокретан у кревету после пете исцениране саобраћјне незгоде обарањем аутом са бицикла.

16. – Никола Алексић је спасио част Србије 11. јула 2015. године спречавајући оне монструме у црном, са дипломатским имунитетом и апанажом из америчке амбасаде, да одрже јавни помен жртвама тзв. геноцида у Сребреници 

легањем на степенице тзв. Народне скупштине са таблама у рукама на којима би био исписан број измишљених жртава тзв. геноцида у Србреници.

Да Никола Алексић није свесно жртвовао сопствену слободу и спречио ту злонамерну представу, слике тих монструма у црном како леже по степеницама тзв. Народне скупштине, са таблама у рукама на којима би био исписан измишљени број жртава тзв. геноцида у Сребреници, што им је наложио лично амерички амбасадор Кирби, пратиле би име Србије по целом свету сваког 11. јула у будућности са поруком: Народ признаје геноцид, а Србски режим не признаје, са сталним следственим притиском на Владу Србије да га призна и тиме створи предуслове проглашења Србског народа геноцидним народом!

17. – Никола Алексић је на сличан начин спасио и част Новог Сада, другог града по величини у Србији. Да Никола Алексић, као носилац отпора, на најстаријем православном гробљу у Новом Саду са још четворо суграђана није два пута жртвовао сопствену слободу у размаку од месец дана, у историји Новог Сада би заувек било записано да су новосађани багером прекопали кости својих предака који су били жртве уласка Мађарске Краљевске војске у Нови Сад 13 и 14. априла 1941. године и сахрањени у десетак масовних гробница на најстаријем православном гробљу у Новом Саду. Двоструким жртвовањем сопствене слободе петоро бранилаца Алмашког гробља због скрнављења и нецивилизацијског чина, описани злочин ће њиховом жртвом заувек бити везан за имена познатих злочинаца на, тада савезном, покрајинском и градском нивоу. 

18. Никола Алексић је први човек у историји Новог Сада који је четири пута заредом биран за одборника у Скупштини града Новог Сада по имену и презимену у којој је оставио неизбрисиви траг. Због њега је промењен изборни закон, са већинског на пропорционални изборни принцип, само да се спречи да га грађани и даље бирају за свог одборника.

Као одборник Еколошког покрета у име групе грађана, јединог између свих странака и коалиција, спречио је уништење свих паркова Новог Сада који су били проглашени неизграђеним грађевинским земљиштем њиховим скидањем са дневног реда седнице Скупштине града, неке и више пута. Спречио је рушење Змај Јовине и Дунавске улице, најстаријих улица у Новом Саду у самом центру града, Спречио је уништење Соколског дома, задужбине Краља Александра ослободиоца, спречио је рушење стадиона ФК Војводине, сада Карађорђе, два пута је спречио продају и рушење Птероварадинске тврђаве и Војне болнице у Петроварадину за 55 милиона долара ради изградње коцкарнице као у Лас Вегасу, три пута је спречио уништење националног парка Фрушка гора; од изградње брзих пруга које би је поделиле, а Сремске Карловце одвојила од Стражилова, од намере смештања градске депоније смећа Новог Сада у сред центра заштићеног дела националног парка у напуштени каменолом Раковац. Затим је спречио уништење Фрушке горе планом претварања у нуклеарну депонију Европе у подземним тунелима и хангарима које је ЈНА изградила у другој половини прошлог века. Никола Алексић је спречио уништење грађевинске баштине Новог Сада пробијањем улице кроз стари део града и још безброј сличних подухвата као спасавање Лиманске пијаце и дечјег вртића Маслачак од уништења бесправном градњом око њих.

Без Николе Алексића Нови Сад се данас не би могао препознати.  

19. Никола Алексић је за годину дана успео да ослободи нашег малолетног држављанина Андреја отетог од мајке и баке и предатог у католичку хранитељску породицу! Отела га је Канадска агенција за заштиту деце! Због тог незамисливог злочина према деци и родитељима Никола Алексић је организовао два јавна протеста; првог испред Канадске амбасаде пред којом је прозивао Владу Канаде да је прешла у фашизам када отима децу од родитеља и предаје их породицама друге вере и језика. Други јавни протест Никола Алексић је организовао испред Министарства спољних послова Србије пред којим је позивао министра Вука Јеремића да изађе напоље, ако сме, да му објасни које су дужности министра спољних послова! 

Када су мајци и баки били потребни документи за судски процес о рођењу и држављанству мајке и детета у Републици Српској, у другој држави, Никола Алексић је за 45 минута обезбедио да се тражени документи нађу на столу нашег конзулата у Отави! То на најбољи начин сведочи о његовом угледу и ван Србије и о његовој организаторској способности.

20. Никола Алексић је без икакве организоване помоћи државе, закључно са 2017. годином, организовао 21 (двадесет и једну) Међународну научну Еко-конференцију; 12 Заштите животне средине градова и приградских насеља и 9 Здравствено безбедне хране које су имале 5 (пет) пута заредом (нефинансијско) покровитељство Уједињених нација, што нико на свету до сада није имао! Еко-конференција је, као дугорочни пројекат подизања нивоа свести, образовања и информисаности јавности о условима живота и исхране, освојила Прву награду Фордове компаније за екологију на првом укључењу Југославије (2001) на тај међународни конкурс. Иза 21 одржане Еко-конференције остало је више од 2.000 (две хиљаде) научних радова објављених у целовитом облику које су писали аутори из педесетак земаља са свих континената, осим Аустралије, који су постали незаобилазна литература из наведених области. 

21. Никола Алексић је четири пута залагао сопствени стан, уз дозволу чланова своје породице, у хипотеку пословне банке да би Еколошки покрет добио краткорочни кредит да би отворио Еко-конференцију или пребродио неке друге тешке периоде.

22. На локалном нивоу Никола Алексић је израстао у легенду очувања највећих вредности Новог Сада чиме је задужио и будуће генерације предводећи Еколошки покрет Новог Сада, најуспешнију еколошку организацију у Европи, безмало пуне три деценије, а за чији опис остварених дела недостаје довољно простора. Довољно је рећи само да се Нови Сад  више не би могао препознати да није било Николе Алексића и Еколошког покрета Новог Сада.

23. На покрајинском нивоу Никола Алексић је поново основао Риболовачки савез Војводине који је био угашен током највеће инфлације у историји наше земље. Пошто нико није хтео да се прихвати челне функције, јер риболовци нису имали нити просторије, нити технику, новчана средства и кадрове, Никола Алексић се морао прихватити и те функције и ставио је и себе и Еколошки покрет на располагање риболовцима Војводине. Основао им је привредно предузеће, конкурисао за управљање рибарским подручјима и први пут у историји риболовачког спорта у Војводини омогућио риболовцима Војводине да газдују својим рибарским подручјима. Као волонтер је запослио 20 рибочувара и два службеника, научио их да раде и напустио волонтерску функцију. За све то време Никола Алексић је радио ноћу у државној установи (СДК) на завршној обради докумената где је обезбеђивао егзистенцију својој породици.  Посебно се наглашава да су пре Николиног ангажовања у управљању рибарским подручјима рибокрадице убиле 6 (шест) рибочувара током обиласка рибарских подручја, а за време мандата Николе Алексића и после нити једног, нити је било сличних инцидената! Никола је увео ред који се морао поштовати.

Поред наведених резултата, Никола Алексић је организовао више од 400 (четиристо) јавних и ТВ трибина-предавања, више од 100 (сто) концерата свих врста музике, позоришних представа, изложби фотографија, слика, старих заната, еколошких и хуманитарних акција којима је значајно помогао социјалним и здравственим установама, безброј промоција књига, еколошких технологија и уређаја, модних ревија, јавних манифестација, протестних и еколошких акција и кампања чиме је допринео подизању нивоа еколошке свести становништава Новог Сада и Србије.

Посебно се напомиње да је сва наведена и још више непоменутих дела, Никола Алексић остварио као волонтер који је до отказа у државној установи 1. септембра 2005. године радио искључиво у трећој смени, а дању до исцрпљености обављао најразличитије активности у Еколошком покрету. То само потврђује оправданост предлога којим се Никола Алексић предлаже за најзаслужнију јавну личност на друштвеној сцени Србије.

Извор података за сваки наведени резултат/дело је проверљив и као такав несумњив. 

Сви наведени подаци о оствареним делима Николе Алексића су узети из архиве Еколошког покрета, прегледа press cliping-а и монографије објављене 2010. године у част 20-годишњице постојања и рада Еколошког покрета. 

Монографија се у целости може наћи на српском и енглеском језику на сајту Еколошког покрета под ознаком: www.ekopokret.org.rs

 

З А К Љ У Ч А К

 

На основу расписаног јавног конкурса Патриотског блока у трајању од 7 (седам) месеци за избор најзаслужније јавне личности на друштвеној сцени Србије и поднетих предлога, Комисија Патриотског блока једногласно доноси одлуку да се за најзаслужнију јавну личност на друштвеној сцени Србије прогласи 

 

НИКОЛА АЛЕКСИЋ

 

због својих изузетних резултата и величанствених дела остварених током вишедеценијског доследног друштвеног ангажовања на заштити животне средине и  духовног наслеђа, подизању нивоа еколошке свести, образованости и информисаности јавности о условима живљења у интересу очувања живота и здравља грађана, територијалне целовитости Србије и спасавања живота становништва, чиме је задужио садашње и будуће генерације становника Србије.  

Ово признање је доживотно и могу га поништити само дела неке друге личности која ће превазићи све постигнуте резултате и дела које је Никола Алексић учинио за свој народ и Србију.

Комисија Патриотског блока:

 

• Остоја Дражић, дипл. правник, председник,

• Мр Вера Ковач Виткаи, примадона опере, члан,

• Проф. др Михаило Перуничић, дипл. инж. тех., члан,

• Никола Соро, дипл. инж. маш., члан,

• Петар Вукић, члан,

• Стеван Керкез, дипл. инж. орг. рада, члан,

• Ристо Кнежевић, члан.

 

Нови Сад, 5. јануар 2018. године

 

                                                                                   Председник Комисије 

                                                                      Остоја Дражић, дипл. правник, с. р.

БИОГРАФИЈА НИКОЛЕ АЛЕКСИЋА

 

Рођен је у Сомбору 19.12.1947. године где је завршио средњу медицинску школу-лаборантског смера. После одслуженог војног рока и кратког рада у струци, 1969. године одлази у Нови Сад где уписује Медицински факултет. Паралелно се запошљава као ноћни чувар у Служби друштвеног књиговодства (СДК) где је радио искључиво у трећој смени током студирања. Као апсолвент медицине са неколико преосталих испита, добија стан из фонда солидарности, због чега пасивизира привођење крају студија да би задржао стан и формирао породицу, јер се оженио колегиницом током студија. Убрзо мења посао за средњошколско радно место на завршној обради докумената и наставља да ради искључиво у трећој смени све до гашења СДК 2005. године када добија отказ као и стотине других и осам година чека старосни услов за одлазак у пензију коју је добио тек у децембру 2013. године.

Као друштвени активиста 1989. године улази у Скупштину града Новог Сада у последњи сазив делегатског система. По слому политичког система у СФРЈ 1.1.1990. године, као делегат без базе која је укинута, предлаже Еколошком покрету Новог Сада на оснивачкој скупштини (21.4.1990.) да буде његова база и прва невладина организација која ће имати свог представника у локалном парламенту. Његов предлог је званично прихваћен и Никола Алексић постаје први легитимни представник неке организације у локалном парламенту у прелазном периоду СФРЈ, а од 1995. године изменом Статута постаје директор Еколошког покрета на ком месту се и данас налази. Захваљујући коректном заступању интереса грађана и програмском опредељењу Еколошког покрета, Никола Алексић је још три пута заредом биран за одборника по већинском изборном систему (по имену и презимену) између свих политичких странака и коалиција као представник групе грађана под именом Еколошки покрет Новог Сада. Због њега је противуставно промењен изборни закон на локалном нивоу само да би било спречено да га грађани бирају и по пети пут за свог представника. 

Кроз четири мандата заступања интереса грађана у локалном парламенту Новог Сада изборио се да се очувају сви паркови Новог Сада, Соколски дом, Змај Јовина и Дунавска улица које су душа Новог Сада, стадион ФК Војводине, Војна болница, Петроварадинска тврђава, Фрушка гора и остварио безброј других резултата. Међу резултатима се свакако мора навести да је до сада организовао више од 400 јавних трибина-предавања, симпозијума, саветовања, округлих столова и више од сто различитих концерата, промоција, изложби, позоришних представа, затим, 21 међународну научну Еко-конференцију које су 5 (пет) пута заредом имале (нефинансијско) покровитељство Уједињених нација(!) и иза којих је остало више од 2.000 научних радова објављених у целовитом облику на више од 15.000 страница. 

Оснивач је Европског савеза еколошких организација са седиштем у Берлину.

Обезбедио је упис Еколошког покрета Новог Сада у Европски еколошки биро (ЕЕБ) као једине организације са овог простора.

Оснивач је свих еколошких савеза на нивоу Војводине, СФРЈ, СРЈ, Србије и Црне Горе и Србије и сада се налази на месту председника Скупштине Еколошког покрета Србије. 

Оснивач је преко 60 (шездесет) еколошких организација широм Србије.

Основао је 1997. године Зелену странку Војводине која је послужила као центар окупљања и других регионалних зелених политичких организација које је ујединио у Коалицију зелених којој је био председник све док је нису решењем министра 2010. године незаконито и противуставно укинули да би ослободили простор за оснивање лажних Зелених. 

Не желећи да се такмичи са лажним зеленима као секције режима, окупио је праве патриотске организације у Патриотски блок у коме је председник без намере да га региструје као политичку странку, јер би представљао једину политичку организацију коју није основала државна безбедност са следственом одмаздом на све чланице Патриотског блока.

Поново је основао угашени Риболовачки савез Војводине 1997. године, образовао им је привредно предузеће да би испунио услов на конкурсу за доделу рибарских подручја на коме су добили 4 рибарска подручја на управљање. Запослио је 20 рибочувара и два службеника радећи као волонтер, научио их да раде и оставио, јер је имао превише обавеза на другој страни. 

Члан је Друштва новинара Војводине, јер је као волонтер почео да пише још 1976. године, прво за риболовачке часописе, а затим и за опозиционе часописе углавном о еколошким темама. 

Члан је интернет редакције ФБ Репортера. Његови текстови и видео интервјуи  су због бритког начина изражавања и аналитичког прилаза теми  веома радо гледани, а интернет странице посећене. 

Својим доследним залагањима и неустрашивим наступима, упркос животној и егзистенцијалној угрожености и претњама, постао је познат и ван граница Србије; о њему се снимају филмови и пишу хвалоспеви и песме, јер је постао синоним борбе против ГМО и геноцида над човечанством који се спроводи запрашивањем отровима из авиона највеће терористичке организације на свету.

За 28 година, закључно са 2017. годином, колико води и представља Еколошки покрет није примио, нити је могао и један хонорар да обезбеди себи, јер није имао од чега. Четири пута је залагао сопствени стан у хипотеку пословне банке да би Еколошки покрет добио краткорочни кредит да превазиђе неке пролазне тешкоће и по сопственом признању, престао је да броји покушаје ликвидације, само се радује кад преживи.  

Зато су сви његови резултати још вреднији.  

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА ПАТРИОТСКОГ БЛОКА