Саопштење за јавност

 
Поводом јавног апела упућеног пријатељима и јавности због искључених телефона уследила је права бујица неистина, клевета и жучи на ФБ страни групе СтопГМОСрбија са видљивом злурадошћу. Еколошког покрета, пријатеља и јавности ради, пружамо одговор:
 
Згрожен сам изливом лажи, клевета и жучи две особе од којих сам једну замолио да ме не смара више, јер јој заиста не могу помоћи. Што се тиче г-ђе Анђелије Луњевице, сумњам да јој је то право име, јер за ту гомилу лажи и клевета се ипак може одговарати. Било је потребно само недељу дана одсутности из јавности због искључених телефона, па да се појаве ове особе које су ме лично згрозиле количином жучи, лажи и клевета.
Због оних који верују у Еколошки покрет, на који не сме да падне ниједна мрља, а не сумња да би један такав човек могао да га представља, дужан сам да изнесем чињенице да би схватили о каквим особама се ради и да схвате коме је потребна лекарска помоћ.
Као прво:
- никад нисам радио у Новосадској банци, још мање као курир, што се може проверити у радној књижици коју сам управо предао уз захтев за старосну пензију.
- Док сам редовно студирао на Медицинском факултету у Новом Саду био сам запослен као ноћни чувар у филијали Службе друштвеног књиговодства радећи искључиво ноћу, тако се и радно место звало. Као апсолвент медицине добио сам стан из Фонда солидарности и да бих задржао стан пасивизирао сам привођење студија крају, јер у то време ко није радио 10 година у фирми од које је добио стан, морао би да га врати ако промени фирму. У међувремену сам променио радно место из обезбеђења у средњошколски посао завршне обраде докумената. Због промене биоритма потписао сам сагласност да радим искључиво трећу смену где сам остао до коначног распада СДК. Од 2005. године сам на бироу рада. Никада за 23 године нисам успео себи нити један хонорар да обезбедим, јер нисам имао од чега. Напротив, комплетну отпремнину од 19.000 евра сам потрошио на одржање ЕПНС после треће саобраћајке у једној години када сам се две године повлачио по болницама и рехабилитационим центрима учећи се да поново ходам на смрсканој и закрпљеној нози. За 23 године сам 4 пута  залагао сопствени стан у хипотеку пословне банке да би Еколошки покрет добио краткорочни кредит да преброди неке теже периоде. Наравно, уз сагласност целе породице.
- Неистина је да је наведени П.Н. основао Еколошки покрет Новог Сада, он чак није ни био на оснивачкој скупштини, што знам, јер сам га ја предложио за члана Председништва ЕПНС при оснивању.
- Неистина је да ми је П.Н. ,,понудио,, да будем кандидат ЕПНС на локалним изборима, јер када се Покрет основао ја сам већ био делегат последњег сазива бившег система. На самој оснивачкој скупштини ЕПНС, пошто сам остао без базе као и цела Скупштина града, понудио сам Председништву ЕПНС да ме прихвате као свог легитимног одборника, што су они званично и прихватили. Тако сам постао први одборник неке невладине организације (удружења) новог политичког система у Југославији. Од 21. априла када је Покрет основан, па до јуна 1992. године једина организована снага у Скупштини града је био ЕПНС што сам искористио за пропагирање идеје ЕПНС уз свесрдну помоћ свих осталих делегата који су после губитка базе, у ЕПНС видели политички неутралну организацију чистог програма због чега су ме често подржавали.На првим вишестраначким изборима јуна 1992. године наставио сам учешће на локалним изборима у име групе грађана којој сам дао назив Еколошки покрет Новог Сада ради континуитета друштвеног рада. Такође сам учествовао и на следећим и опет следећим вишестраначким изборима и постао први човек у историји Новог Сада који је четири пута заредом изабран по већинском принципу (по имену и презимену) за одборника Скупштине града као кандидат наведене групе грађана.
- Неистина је да сам сарађивао са ЈУЛ-ом и Новом демократијом,  ,јер за 4 мандата заредом, колико сам био одборник, ове странке нису имале своје представнике у Скупштини града, а Миру Марковић сам чак спречио да отвори Еко-конференцију 2000-те године, 4 дана пре парламентарних избора.
- Са СПС-ом сам сарађивао у Скупштини града као и са осталим одборницима, чак сам на молбу Председништва ЕПНС постао члан СПС, јер им је СПС нешто обећао, а тражили су моје чланство да би себи подигли углед, али чим су почели да ми намећу ,,моје,, мишљење, разишли смо се и постао сам први човек у СР Југославији који није могао бити социјалиста, јер сам добио њихову исписницу.
- Пословни простор који користимо добили смо одлуком Скупштине града преко ЈП Пословни простор, јер је све до пре пар година важила одлука да све странке и удружења које имају свог одборника не плаћају закуп пословног простора. То је био и основ да су неке странке приграбиле на хиљаде квадратних метара на које нису плаћале закуп, а издавале су га у подзакуп другим правним лицима.
- Није истина да сам направио пуч да би сменио П.Н. Он је 27. маја 1995. године на ванредној скупштини ЕПНС искључен због покушаја разбијања ЕПНС блокадом припреме прве Међународне Еко-конференције о заштити животне средине градова и приградских насеља. Скупштином је председавао академик Мирослав Радовановић. Скупштина је тада мене једногласно изабрала на ту функцију, да би у децембру исте године променом Статута и распуштањем колективног извршног органа, који се бавио само са самим собом, био изабран за првог директора у Југославији у некој невладиној организацији. До данас су све политичке странке и многа удружења копирале овај концепт организовања и од тада ЕПНС бележи скоро вертикални успон у резултатима рада. Толико о пучу.
- Није истина да ЕПНС није имао кандидате на локалним изборима из активног чланства. Увек смо излазили са свим кандидатима. На најмасовнијим изборима одржаним 2000-те године ЕПНС је имао безмало 10 % гласова изашлих бирача, али је принцип и даље био већински, па ниједан кандидат није ушао у Скупштину града.
- На буџету града ЕПНС је био у непотпуном четвртом мандату и највише у једној години је добио 100.000 (сто хиљада) динара, квартално по 25.000, што није представљало ни 10% трошкова организације међународних научних скупова. Не сећам се, али мислим да ниједно удружење никад није добило 20.000 марака у динарској вредности.
- Сумњам да због ЕПНС нека ,,,јача,, организација није добила ни динара, једноставно зато што таква у то време, а данас још мање, није ни постојала.
- Неистине типа да ЕПНС представљам само ја не треба коментарисати, још мање прихватити, јер је просто немогуће да такве резултате постигне само један човек.
- Неистина је да до сада нисмо ништа урадили, јер смо за 23 године одржали више од 300 (тристо) јавних трибина-предавања, више од 100 (сто) концерата различите музике, изложби слика фотографија, технологија, уређаја, народне радиности, привредних могућности Подмосковског региона,  промоција књига, уређаја, технологије, електронске базе података руске привреде, на десетине музичкосенских приказа, позоришних представа монодрама, чак смо помогли у организацији једне опере. Сачували смо све новосадске паркове од уништења, само Дунавски парк сам два пута скидао са дневног реда Скупштине града где је био тачка дневног реда испарцелисан као најскупље грађевинско земљиште, Соколски дом не знам колико пута сам спасио од уништења да би на крају асфалтирали спортске терене у дворишту, што је износило 36.000 марака у то време. Спречио сам уништење дечјег вртића Маслачак већ започетом изградњом бесправних објеката у његовом окружењу и вратио земљиште у првобитно стање. Прогласили смо вртић Маслачак за први еколошки вртић у Југославији 22. априла 1992. године, да би следеће године на основу тог искуства екологија и званично била унета у програм предшколског образовања. Нашом заслугом је делегација СРЈ поново позвана на Светски самит о заштити животне средине у Рио Де Жанеиро 5. јуна 1992.г. Реновирали смо Змајев музеј у С. Каменици да се не би срушио у вредности  од око 30.000 марака, спасили смо и обновили паркић уз лиманску пијацу који је био уништен и претворен у грађевинско земљиште. Спречили смо рушење Светојованске цркве и прекопавање Успенског гробља потпуном обновом исте цркве у вредности од 27.000 марака, да би потом поклонили СПЦ 2 тоне бронзе у вредности 18.000 марака. Због тога сам добио две Грамате од СПЦ као одговорно лице ЕПНС. Били смо координатори и организатори уређења ромског насеља Бангладеш у вредности од 300.000 марака. Спречио сам уништење Фрушке горе усвајањем трасе ,,брзих,, пруга преко ње, спречио сам измештање градске депоније насред Фрушке горе, седам година смо бранили Лединачког језера о дузурпације све док није отето терористичком акцијом када је 14-ро купача тешко повређено, а међу њима и неколико деце. Спречили смо претварање Фрушке горе у нуклеарну депонију Европе. Спасили смо част Новог Сада, јер да нас петоро активиста нисмо два пута хапшени на најстаријем православном гробљу бранећи га од скрнављења и безакоња, у историји Новог Сада би остало записано да су новосађани багером прекопали кости својих предака из десетак масовних гробница и 54 појединачна гробна места. Овако је тај злочин заувек остао везан за имена Касе, Чанка, Новаковића, Поморишког и чанколизаца.
Организовали смо два научна симпозијума о Фрушкој гори, једну стручну Конференцију градова о функционисању комуналне привреде, били смо покровитељи 4 тематска научна скупа Академије медицинских наука Српског лекарског друштва  и организовали смо 16 Међународних научних Еко-конференција од којих су пет (2007-2011) имале, поред традиционалног покровитељства Матице српске и пет пута заредом покровитељство Уједињених нација. Око наведене научне конференције окупили смо једну академију наука, 4 универзитета, од тога три државна и два института светског реномеа. Иза 16 одржаних конференција остало је више од 1.800 (хиљаду и осамсто научних радова објављених у целовитом облику. Толико о резултатима и ,,растеривању,, чланства.
    Управо ове године уписали смо шесту генерацију стипендиста ЕПНС.     Установили смо Медаљу части Новог Сада и ове године је по трећи пут уручили најчаснијим новосађанима.
Заборавио сам, имам и личне заслуге које не могу да поделим са Еколошким покретом, јер су ипак дело појединца. Спречио сам војну окупацију Србије 1999. године изазивајући највеће дезертерство у некој војсци у историји модерног ратовања, базе НАТО савеза у Македонији су се испразниле после моје акције. Да, спречио сам и одвајање Војводине од матице Србије. Ове заслуге су ми и признате писаним путем. Поред паралелног ангажовања у ЕПНС, на молбу риболоваца поново сам основао Риболовачки савез Војводине, основао им предузеће, испунио услове конкурса и добио на управљање 4 рибарска подручја, запослио сам 20 чувара и два службеника, научио их да раде и после 4 године их препустио судбини, јер се нису показали као људи, а све радећи ноћу на свом радном месту у СДК.
- По оцени немачких зелених ЕПНС представља резултатски најјачу еколошку организацију у Европи. За ЕПНС знају на свим континентима, телефоном нас зову из Аустралије, Канаде, Америке, Новог Зеланда и целе Европе дивећи се једној таквој организацији, док се овде полусвет дигао да нас пљује само после недељу дана одсутности из јавности.
Скоро да сам и захвалан тим сподобама, јер да ме нису напали не бих имао прилике да се подсетим на тако дивне резултате који су ми сада напунили батерије. Али да се разумемо, овај одговор није због њих, оне нису вредне нити мог презира, осим жаљења, али због јавности, пријатеља, суорганизатора и самог Еколошког покрета, сумња не би смела да постоји. Позвао бих те пљуваче да се јавно представе да би своје жучне тврдње могле доказати пред судом. Ово што је написано у одговору се може проверити, како у архиви, јер је ЕПНС једна од ретких организација која је своју архиву уредила по закону о архивском материјалу од самог оснивања 21. априла 1990. године, тако и на сајту ЕПНС www.ekopokret.org.rs где у монографији поводом 20 година рада свако ко жели може да прочита о свему  што је овде написано и документовано.
 
 
 
Никола Алексић, с.р.