Уводно предавање на Еко-конференцији 2009 проф. др сци мед Богосава Лажетића

Проф. др сци мед Богосав Лажетић,
Медицински факултет у Новом Саду
Академик МАН - Руска секција

ЕЛЕКТРОМАГНЕТНО ЗАГАЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ КАО ГЛОБАЛНИ ПРОБЛЕМ 21-ОГ ВЕКА

Aбстракт

У раду се указује на опасност по живе објекте од неконтролисаног ширења извора вештачких електромагнетских зрачења, чији број већ данас достиже бројке које могу да напишу само вискообразована и специјализована лица.
Истовремено се указује да се решавању овог проблема мора прилазити интердисциплинарно, полазећи од карактеристика геомагнетских поља, биолошких објеката као извора електромагнетских зрачења и сагледавању разлика у физичким карактеристикама тих поља и вештачких извора електромагнетских зрачења.
Указује се на потребу веће обазривости, стручности и одговорности при давању сагласности за инсталирање извора вештачких електромагнетских зрачења.

Кључне речи: електромагнетно зрачење, вештачко електромагнетно зрачење, електромагнетска поља, организам, извор.

УВОД

Већ данас може да се констатује присуство колосалног броја вештачких извора електромагнетских поља различитих фреквентних дијапазона и интензитета који значајно утичу на промене електромагнетског фона Земље, и управо то омогућава да се користи израз "електромагнетско загађење" животне средине. (1.)
Данас је врло тешко набројати све изворе вештачких електромагнетских поља, али се може констатовати да они прате и организам човека на скоро свим локацијама, почев од стана, на радном месту, на улици и не само за време будног стања већ и у току одмора. Истина, присуство извора електромагнетских зрачења је веће у градовима у односу на мања, приградска насеља. Тако, поред извора у домаћинствима у савременом урбаном насељу, извори електромагнетских зрачења су контактне мреже, електричне железничке пруге и контактне мреже електричне железничке пруге и контактне мреже трамваја и тролејбуса.
Чак и у стручној литератури, скоро се и не обраћа пажња на транспортна средства, аутомобиле и камионе који су исто тако извори електромагнетских зрачења. Тако, на растојању 5 m од аутомобила у пролазу, на висини од 1 m од земље, вертикална компонента индукције поља износи 200-500 nT, а од камиона на истој дистанци 500-1000 nT. (2.)
Наведене вредности знатно су изнад интензитета који изазива поремећаје у понашању (оријентацији) на пример пчела, птица селица и др. (1.)
Енергетском кризом могу се објаснити данас све присутнија размишљања о преласку на коришћење електричне енергије у аутомобилској индустрији.
Посебну пажњу заслужује неконтролисан раст броја радиолокационих система, чија се снага, према неким подацима, повећава 10-30 пута за деценију. Предвиђа се да ће само снага радиолокационих система за везе са сателитима достићи неколико теравати. (5.)
Пошто се често срећу наводи у стручној литератури да су електромагнетска поља која се налазе у окружењу врло малог интензитета, треба истаћи да већ данас извори тих поља достижу бројке које могу и знају да напишу само уско специјализовани високообразовани стучњаци, што захтева посебну пажњу, јер је чињеница да се сваким даном њихов број на овој планети повећава.
Тзв. "слаба" електромагнетска зрачења могу да мењају осетљивост организма према другим факторима средине, што сигурно може да буде од значаја при разматрању могуће опасности од штетних утицаја електромагнетских поља на становништво, али и на друге биолошке системе. (6.)
У изворе електромагнетских поља врло малог интензитета, појединци и поједине институције убрајају и базне станице мобилне телефиније. Без жеље за полемисањем са таквим ставовима, треба подвући да се физичке карактеристике електромагнетних поља наведених извора, по свим параметрима, разликују од праметара природног електромагнетског поља. Затим, треба имати у виду да се број базних станица неконтролисано и непредвидиво повећава. Вероватно, на овој планети њихов број данас достиже на стотине хиљада, а број корисника мобилне радио телефоније прелази милијарде.
Карактеристике базних станица као извора електромагнетских поља радиофреквентног дијапазона је и њихово максимално приближавање местима боравка људи.
Без упуштања у разматрање конструкционих и других техничких карактеристика базних станица, потребно је истаћи неке податке. Испитивања су показала да се у "тачкама" мерења фиксиран ниво електромагнетског поља креће у вредностима до 10 mkW/cm2. (3.)
Код радника који су се налазили у условима деловања електромагнетских поља суправисоке фреквенце, интензитета до 10 mkW/cm2, нађено је повећање броја леукоцита у периферној крви. (1.) При разматрању деловања суправисокофреквентних електромагнетских поља треба имати у виду да је на њихово деловање изузетно осетљив централни невни систем. (4.) На то указује изузетно низак праг раздражљивости (2-10 mkW/cm2), а при озрачивању већим дозама брза смрт животиња настаје због прегрејавања централног нервног система и поремећаја функција можданог стабла.
Електромагнетска поља радиофреквентног дијапазона не само да мењају реакције централног нервног система на надражаје, него су и сама индуктори биоелектричне активности. Она иницирају епилептиформну активност у различитим структурама централног нервног система. Тако, у појединим структурама мозга промене активности се запажају после озрачивања интензитетима 2-10 mkW/cm2.
(6.)
Да суправисокофреквентна зрачења нису индиферентна за организам, говоре чињенице да у неким земљама, попут Руске Федерације, постоје нормативи дозвољених нивоа непрекидног зрачења:
- у току 8 часова..............10 mkW/cm2
- до 2 часа на дан..............100 mkW/cm2
- 20-так минута на дан.............1000 mkW/cm2.
Напомиње се да су базне станице у непрекидном режиму рада.
У изворе електромагнетског зрачења "слабог" интензитета убрајају се и мобилни телефони, који у зависности од типа телефона на растојању од 5 cm, имају интензитет поља 316-1000 mkW/cm2, односно 20-159 mkW/cm2. (6.)
Постоје бројни подаци о штетним ефектима коришћења мобилних телефона, али овом приликом се скреће пажња на општу закономерност, а то је, да утицаји електромагнетских поља на живе системе зависе од њихових физичких карактеристика, површине на коју делују, дужине деловања, али и од индивидуалних карактеристика појединих врста организама, узраста, пола итд. (1.)
У расправама о општем утицају електромагнетских зрачења на биолошке објекте, без обзира на ком нивоу се оне водиле, потребно је имати у виду:
Средина која окружује, практично сваки живи организам, карактерише се између осталог, високорегулисаним и стабилним (у поређењу с трајањем живота организма) геомагнетским пољем, које садржи како просторне, тако и временске информације које су важне за организам.
Поред тога, треба уважавати чињеницу, да је највероватније геомагнетско поље већ постојало до настанка живота на Земљи, тако да се читава или сва органска еволуција одвијала у присуству геомагнетског поља. Ако се изузме временски период који обухвата инверзије магнетских полова, његова конфигурација и интензитет, скоро да се не разликује од савременог геомагнетног поља. Због тога, тешко је претпоставити, да у живом свету постоје врсте које нису способне да перципирају магнетско поље и да ту могућност користе у борби за опстанак.
Без обзира на који начин се остварује магнеторецепција, геомагнетско поље треба разматрати као фактор средине који окружује организам.
Сувишно је овом приликом из обиља литературних података наводити конкретне доказе о осетљивости живих организама на промене карактеристика геомагнетског поља и њиховог значаја за живе организме, довољна је констатација да су сви организми, од бактерија до човека, осетљиви.
Даље, треба имати у виду, да је сваки биолошки објект извор електромагнетског зрачења свих таласних дужина, које сачињава основу његовог биопоља. Извор и пријемник биопоља је жива ћелија која је и елементарна база за изградњу сложеног уређаја за обраду информација, па и код човека. (7, 9.)
Ако би се дубље упуштали у изворе електромагнетских зрачења, дошли би до података да су чак субцелуларни елементи, митохондрије, извори суправисокофреквентних и крајње високофреквентних електромагнетских зрачења. Из тога произилази, да се биопоље ствара у "енергетским станицама" (3.)
Сигнали из спољашне средине, у првом реду, доспевају на површину ћелије, на њене рецепторе. Одговарајуће беланчевине, одговорне за рецепторне функције, региструју све промене спољашњих физичких поља. Физиолошка функција мембране је између осталог, појачавање и филтрација таласних информација које иду из цитоплазме или из спољашње средине у једро ћелије.
Исто тако, потребно је имати у виду, да је живот било ког организма, па и човека, могућ само у присуству информационих односа на свим нивоима животне активности; од молекуларног до популационог. Информациона основа налази се у заштитним механизмима организма, у његовим реакцијама на многе штетне и позитивне утицаје који су присутни у животној средини.
Унутрашњи информациони континуум (8.) у живом организму остварује се помоћу електромагнетских и акустичних поља и хемијских фактора.
Резимирајући, треба истаћи да је деловање електромагнетских поља, интензитета која су знатно испод интензитета термичког ефекта на на било коју живу структуру, способна да изазову промене равнотеже хемијских реакција на ову или ону страну. Такве промене могу да буду узрок патофизиолошких, значи и патоморфолошких ефеката.
За разумевање истакнутог, мора се имати у виду да сваки биолошки објекат поседује сопствено поље без обзира како се назива; електромагнетско поље, биопоље, „аура”, мада је највероватније најприхватљивија чињеница да сваки биолошки објект поседује „електромагнетску хомеокинезу.”
Према томе, деловања спољашњих поља на биолошке објекте треба разматрати с позиција система: „спољашње поље-поље објекта-биообјекат”, тј. деловање спољашњих поља, не једноставно на биообјекат, већ на целовит објекат с његовим сопственим пољем.
Са становишта екологије, треба имати у виду да сваком типу земљишта одговара својствена микробна асоцијација с доминантним облицима микроорганизама.
Микроорганизми земљишта образују биолошки систем. Електромагнетска поља биолошког система могу да се разматрају као сложено организован извор зрачења, синхронизованих по фреквенци и фази.
Техногена електромагнетска поља делујући на земљиште престројавају њене резонансне фреквенце. То неизбежно доприноси променема типа земљишта и највероватније-његовој деградацији. Деградациона област није локална, већ захваљујући процесу престројавања сопствених резонансних фреквенци мења резонансну структуру суседних области које нису подвргнуте директном техногеном деловању. (3.)
На крају, отвара се озбиљно питање шта је са молекуларном структуром воде, посебно у замрзнутом, кристалном стању, ако се има у виду енормно, с једне стране неконтролисано повећање извора вештачких електромагнетских поља најразличитијих физичких карактеристика, а с друге стране у литератури присутни подаци о структурним променама молекула воде под утицајем неких вештачких електромагнетских зрачења о чијој заступљености у окружењу и у самим живим организмима нема потребе за посебним истицањем.

ЗАКЉУЧАК

Све напред истакнуто у најкраће могућим цртама указује да је „електромагнетско загађење” животне средине озбиљан глобални проблем.
Због данашњице и будућности, вероватно је потребно неконтролисано ширење извора вештачких електромагнетских зрачења ставити под контролу, што је сигурно изванредно тежак, можда би се могло рећи, чак на овом ступњу развоја свести појединца и друштва, немогућ задатак.
Уз пуно уважавање благодети које пружа техничка револуција, неопходно је њен развој ускладити с могућностима природе, односно живих система на планети Земљи.
Зато је потребно врло обазриво се односити при давању сагласности на оцену утицаја на животну средину вештачких извора електромагнетских зрачења, па и при инсталирању базних станица мобилне телефоније.
Ово се истиче с обзиром да се сваким даном све више постављају питања, не само у нашој средини, него и шире, о њиховом утицају на здравље људске популације, мада се не сме заборавити њихов могућ утицај и на друге биолошке објекте.
Потребно је озбиљно размислити при доношењу закључака да се интензитет електромагнетских зрачења налази у границама дозвољених стандарда, препорука итд. Та обазривост треба да произилази из чињенице да се наведени савети и препоруке заснивају на термичким ефектима, а биолошки ефекти се запажају при 10 и више пута слабијим интензитетима зрачења. (6.)
Модел који се користи при доношењу препорука и стандарда далеко је од модела који може да имитира ћелију живог система. Када је у питању конкретан извор електромагнетског зрачења, могуће је да ће доживети судбину радиоактивних громобрана, питање је само када.
Уколико се проблему електромагнетског загађења животне средине не приђе интердисциплинарно, објективно и благовремено, (а већ се касни), не могу се очекивати позитивни помаци ни од одржавања нових „Кјото конференција”.

ОСНОВНА ЛИТЕРАТУРА

1. Lažetić, B., Lažetić-Kasaš K., Matavulj, M., Pekarić-Nađ, N., Rajković, V.: Osnovi magnetobiologije, Medicinski fakultet, Novi Sad, 2004, 355s.;
2. Реутов Ю.Я, Литвиненко, А.А.: Магнитные поля, действующие на человека и другие биологические объекты в условиях современного города, Экология, 1987, № 1, с. 66-74;
3. Архипов М.Е., Субботина Т.М., Яшин А.А.: Киральная асимметрия, Тульский полиграфист, Тула, 2002, 242с.;
4. Холодов Ю.А.: Эпилептиформная электрическая активность мозга при воздействии электромагнитных полей //Электромагнитные поля и здоровье человека, Москва, 1999;
5. Павлов А.Н. : Воздействие электромагнитных излучений на жизнедеятельность, Москва, «Гелиос АРВ», 2002, 224 с.
6. Грязев М.В. и др. : Экспериментальная магнитобиология, Москва, «Триада», 2007, 111с.
7. Казначев В.П. , Михайлова Л.Н. : Биоинформациона функция естественных электромагнитных полей, Москва, Наука, 1985, 150с.
8. Судаков К.В. : Энергоинформационные поля функциональных систем, Москва, РАМН, 2001, 514с.
9. Гурвич А. Л. : Вбедение вучение о митогенезе, Москва, АМН СССР, 1948, 116