САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ О ЗАГАЂЕЊУ КУКУРУЗА ГЉИВИЧНИМ ТОКСИНОМ

Вест о загађењу кукуруза у Србији афлатоксином гљивице Aspergilus flavus
која је процурила из једне европске институције у Србији није била потпуна, још мање добронамерна. Недостајало је објашњење које су сорте кукуруза оболеле и што је важније, како је кукуруз загађен том гљивицом.
Ниједна наведена допунска информација не би ишла у прилог, како институцији која је изнела вест о загађењу кукуруза, још мање креаторима те диверзије уперене против економије Србије, због чега су прећутане.
Прва недостајућа информација у описаној диверзији је она која децидно наводи које сорте кукуруза су у Србији заражене афлатоксином.
Истраживања Еколошког покрета су недвосмислено показала да су гљивичном инфекцијом биле заражене само сорте кукуруза купљене од страних компанија које се противзаконито продају на српском тржишту. Разлог тога је што те сорте кукуруза имају тање опне зрна кукуруза, па су самим тим и неотпорније на гљивице. Домаће сорте су овог пута биле отпорније само из разлога што им је опна зрна дебља и чвршћа. Ову информацију могу потврдити сви (добронамерни) стручњаци из области ратарства, али и сами пољопривредници, јер они најбоље знају ко је како прошао и какво је семе кукуруза сејао.
Потврдило се правило да је домаће семе супериорније у односу на иностране сорте које се увозе мимо закона у Србију, јер нису испитана, одобрена, нити уписана у регистар пољопривредног биља што представља законски основ увоза било каквог семена пољопривредног биља.
Чињеница да нико у Србији не врши контролу парцела под кукурузом да ли је семе генетички модификовано, додатно би требала да забрине пољопривреднике, посебно оне који сеју кукуруз, јер се већ сутра такве парцеле могу спаљивати ако закон буде поштован.
Друга информација која недостаје, а која би потврдила да се ради о диверзији, јесте начин на који је дошло до загађења кукуруза. Тешко је поверовати да је шестомесечна суша погодовала ширењу заразе када је и деци познато да је гљивицама за развој потребна влага. То једноставно не одговара истини, јер се прикрива очигледна диверзија изведена уз помоћ и прећутну сагласност режима.
Еколошки покрет већ трећу годину заредом јавно износи податке о тровању становништва и природе отровима избачених из авиона највеће приватне терористичке организације на свету. На ХV Међународној научној Еко-конференцији о заштити животне средине градова и приградских насеља 2011. године под покровитељством Матице српске и пети пут заредом, Уједињених нација, на свечаном отварању је представљен рад под називом Хемијско запрашивање као глобална еколошка претња аутора Николе Алексића и др. У раду су наведени садржаји аеросола који остају иза авиона у бесправном и ненајављеном лету авиона на небу Србије наведене терористичке организације. Између различитих металних оксида и осталих садржаја, наведене су и микоплазме. Познато је да алуминијум, који је најзаступљенији у хемијским траговима авиона, закишељава земљиште после чега на њему могу успевати само генетички модификована семена пољопривредних култура.
Поред тога, постоји основана сумња да је шестомесечна суша вештачки изазвана удруженим дејством хемијских облака и електромагнетних таласа ХААРП система преко пријемних антена постављених у Србији уз помоћ којих се лоцира територија којој се на тај начин, загревањем металних оксида избачених из авиона,  практично украде киша. О томе сведоче бројни сателитски снимци на којима се виде кишни облаци заустављени на правој линији повученој од Алпа изнад Италије до Румуније, који тако непокретни стоје месецима што је као природна појава немогуће.
Прави разлог овог злочина према природи и Србији лежи у монструозној намери да се Србија, као четврти извозник кукуруза у Европи, баци на колена, уништи извозна шанса, да би коначно прихватила генетички модификована семена изменом закона којим би се то семе зла, како га стручњаци називају, легализовало.
Уколико би се то неком несрећом догодило, Србија би постала роб приватне биоинжењерске  компаније, уништене пољопривреде и економије, јер се не сме заборавити да пољопривреда и под овим тешким условима пуни буџет Србије са 40% прихода.
Шта можемо урадити да се одупремо описаном удруженом злочиначком подухвату усмереном на истребљење становништва и брисање Србије са географске карте света?
Пољопривредници се морају удружити и заједнички поднети тужбу против државе и одговорних лица која су дозволила противуставни и незаконити прелет авиона над Србијом који свакодневно засипају природу и становништво Србије опасним хемијским једињењима и органским састојцима ради надокнаде штете због суше и заразе гљивицама. Докази се могу наћи у наведеном научном раду и на бројним интернет страницама независних истраживача.
Сви заједно би, поред тога, морали подржати Николу Алексића који већ два пута залаже своју слободу тражећи јавно пред Народном скупштином да војска и полиција зауставе геноцид, да стану на страну народа и бране Устав, да ухапсе председника Србије, Владу и Генералштаб због издаје народа и државе. Председник Србије је Врховни командант Војске Србије који по члану 6, тачка 1 и 2 Закона о одбрани, у случају агресије руководи одбраном и доноси План одбране Србије.
Хемијско запрашивање становништва и природе опасним хемијским једињењима и органским састојцима, што је 15. новембра 2011. године јавно признао Џон Холдрен, саветник за науку председника САД на конференцији за новинаре, представља класичан облик агресије радиолошко-хемијско-биолошком методом у рангу тероризма, јер је у супротности са мораторијумом Конвенције Уједињених нација о биолошкој разноврсности (CBD) усвојеног консензусом у Нагоји 2010. године којим су забрањени геоинжењеринг пројекти и експерименти.
 
ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА ЕКОЛОШКОГ ПОКРЕТА